КУП ЈЕ НАШ!

 29. Мај. 2003. год. остаће упамћен као најуспешнији дан у 79. година дугој историји ФК Сартид Смедерево. Тога дана је на стадиону Партизана пред око 10.000 гледалаца, већином навијача Црвене звезде, ФК Сартид фантастичним голом Марка Пантелића у 110. минуту меча донео први велики трофеј у витрине клуба, и тиме разбио фаму о непобедивости Црвене звезде и Партизана, треба подсетити да су од 1993. год. само ова два клуба освајали Куп Југославије. Ове сезоне, Куп је први пут био назван Куп Србије и Црне Горе, а његов први освајач је управо ФК Сартид!

Меч не толико квалитетан за некога са стране, али онај ко прати ФК Сартид зна да је то управо и био циљ, умртвити игру, из разлога лоше физичке припремљености наших играча, у томе се у потпуности и успело, како је меч одмицао Црвена звезда је западала у апатију а управо тада уместо играча средине терена Коцића у редове ФК Сартид-а улази нападач Пантелић који је одмах показао своје квалитете, из минут у минут, ФК Сартид је деловао све сигурније и сигурније, Васковић, Мудринић, Зечевић па чак и Савић пружили су веома паметне партије, појединачно, сви ти играчи ФК Сартид-а су класа за младе Звездине играче што су и показали. 

Посебно место треба посветити капитену Горану Богдановићу, у својој 36. години доживео је оно што сваки играч може само да машта, освојио је пехар са својим Сартидом, са екипом из свога града, сви пехари освојени у дресу Звезде или Партизана заједно ни једном играчу не могу бити драги као што је пехар освојен са аутсајдером, са екипом која је била отписана од свих због борбе за опстанак. Ипак, не треба заборавити да од ФК Сартид-а у овом првенсту мање пораза имају само Партизан, Црвена звезда и Железник, да је ФК Сартид 15 утакмица одиграо нерешено док су многи играли 3 за 3 и тиме сплеткарили, да ФК Сартид има бољи међусобни скор од 13 клубова у лиги, бољи чак и у дуелима са Црвеном звездом (1:1 на Маракани, 0:0 у Тврђави).  Да су играчи ФК Сартид-а увек пред императивом победе на свом терену због увек незадовољних навијача којих за разлику од већине клубова наше лиге увек има поприлично на стадиону, да су то разлози зашто ФК Сартид игра боље на страни него код куће.  Да је то можда и очврснуло екипу, јер је чињеница да они могу више и боље, и за њихово добро и за добро клуба.

Паметан приступ игри у финалу дао је свој резултат, индивидуални квалитет Пантелића је испливао на површину, сви су остали затечени и несрећни и Звезда и ОФК Београд и Железник, једини победник уз ФК Сартид био је српски фудбал, у који се само оваквим стварима може вратити публика, свима је јасно да су Партизан и Црвена звезда досадили свима, зато их више нико ни не гледа, свима је јасно да су стадиони београдских клубова вечито празни, децентрализација нашег фудбала је једини спас, а ФК Сартид се овиме уписао златним словима у историју нашег најпопуларнијег спорта.