FC Sartid - Čukarički 2:2

Stadion: Tvrdjava. Gledalaca: 5.000. Sudija: Ćosović (Herceg-Novi). Strelci: Mirosavljević u 54. i 66. za Sartid, a Nedović u 8. i Miljanić u 72. minutu za Čukarički. Žuti kartoni: Đukanović, Aleksić, Novaković, Miljanić i rezervni igrač Maksimović (svi Čukarički)

   Igrači FC Sartida su opet razočarali svoje verne navijače, 2:2 sa Čukaričkim je sve samo ne povoljan rezultat, verujemo mi svi da je njima Bangor u glavama, ali opet dozvoliti ekipi Čukaričkog da otkine 2 boda je više nego loše.

   Da neće izaći na dobro videlo se od samog početka, katastrofalna organizacija utakmice samo je još jedna recka upravi kluba koja se i na ovaj način poigrala sa živcima navijača. Naime, ispred ulaska na istočnu tribinu u dva navrata je nestajalo karata, izgleda da su se i organizatori sami iznenadili ovolikom posetom s obzirom da gostuje jedan Čukarički, ipak, nekako se ušlo, (bez karata) i gledalo sivilo Sartid-a, nepovezane akcije, a i kada se nešto poveže loši potezi Branešca koji je bio ubedljivo najgori igrač na terenu, izuzetno opasna i kvalitetna igra Čukaričkog koji je u tim trenutcima u nekoliko navrata opasno ugrozio gol Žilića. A u 8 minutu je Nedović čak i pogodio gol za 0:1. 

  Na poluvremenu je igračima bio priredjen koncert žvižduka, igrači su ipak pognute glave napustili stadion čvrsto rešeni da u nastavku nadoknade propušteno.

  A tako je i bilo, ubrzo je Mirosavljević sa dva gola preokrenuo rezultat na 2:1 i kada su svi očekivali lak nastavak utakmice i sugurna 3 boda, Žilić je opet napravio grešku, u pokušaju da izbije loptu, uspeo je da je šutne negde 10-tak metara pravo u noge nekog od igrača gostiju koji su stvorili višak igrača i izjednačili na 2:2. Do kraja utakmice FC Sartid je potpuno razmontirao Čukarički, ali Bogdanović, Vasković, Mirosavljević i Zečević su šutirali uglavnom iznad prečke, pa se na žalost završilo mizernih 2:2.

  Glavna atrakcija na utakmici je bio Nenad Djukanović, igrač sa brojem 8 u ekipi Čukaričkog naime, 10-tak Despota se skupilo na istočnoj tribini i počelo da proziva levog beka gostiju, koji je imao zadatak da zaustavi našeg Gošu, to mu je tu i tamo polazilo za rukom do pred sam kraj utakmice kada je jednostavno explodirao i više gledao u nas nego u loptu, naročito su komične situacije bile kada je gledao u nas a Bogdanović prolazio pored njega kao da ga nema, na kraju smo našem Djuki tražili i autogram, ali je srećan zbog remija i ljut na nas samo odmahnuo rukom.